Nutritivna anemija

Odlučila sam da prva ozbiljnija tema kojom ću se baviti na ovom blogu bude baš nutritivna anemija. Zašto? Zato što nutritivna anemija uglavnom nastaje kao posledica nepravilne ishrane i nije dovoljno samo da konzumiramo konjsko meso i cveklu .....Ovde ćete upravo dobiti jedan mini vodič, ne samo o tome koje su namirnice najbogatiji izvor gvožđa, već koji su to faktori koji utiču na bioiskoristljivost gvožđa a koji su to faktori koji odmažu bioiskoristljivost gvožđa.

Dakle, nutritivna anemija se javlja kao posledica deficita gvožđa u organizmu. Deficit gvožđa u organizmu nastaje  nedovoljnim unošenjem ovog elementa putem hrane i sreće se u mnogim nerazvijenim zemljama.

Glavni uzroci manjka gvožđa

•  Nedovoljno unošenje gvožđa hranom (u dnevnoj ishrani sadržaj gvožđa treba da iznosi 10-20mg, jer se apsorbuje samo oko 10% tog gvožđa odn. 1-2 mg)

• Loša apsorpcija gvožđa u organima za varenje ( preteran unos alkohola u organizam; hirurške intervencije, glutenska enteropatija i dr. simptomi loše apsorpcije)

• Povećano gubljenje gvožđa iz organizma ( uglavnom izazvano malim krvavljenjima je najčešći uzrok deficita jer da i mala krvavljenja ako su hronična, izazivaju značajan gubitak gvožđa. Od hroničnih krvavljenja najčešća su krvavljenja iz organa za varenje i obilna menstruacijska krvarenja.)

• Povećane potrebe organizma za gvožđem (kod odojčadi i dece u pubertetu kao i kod trudnica kojima je u tom periodu potrebno i do 2mg gvožđa)

Gvožđe u namirnicama i faktori koji utiču na bioiskoristljivost

Najbolji prehrambeni izvori gvožđa su jestivi životinjski organi (džigerica, srce, bubrezi), crveno meso, žumanca, pšenične klice i ostrige. Te namirnice sadrže krvno gvožđe – oblik gvožđa koje telo može lako da apsorbuje.

Cela žitarična zrna, pšenične klice, suvo grožđe, jezgrasti plodovi, semenke, šljive i kora od krompira.

Da bi sa sigurnošću gvožđe prevelo u oblik dostupan našem organizmu potreban nam je vitamin C

Vitamin C -najbogatiji izvori vitamina C su šipak, južno (citrus) voće i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja. 

Biološki vredni proteini i aminokiselina Cistein pospešuju apsorpciju ne – hem gvožđa iz namirnica biljnog porekla. Izvori biološki vrednih proteina su namirnice životinjskog porekla a od namirnica biljnog porekla je soja i dr. mahunasto povrće kao i jezgrasto voće. Cistein se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, riba, jaja, mleko a sadrže ga i žita).

Od minerala neophodnih za apsorpciju gvožđa izdvajam bakar i kobalt. Bakar se najviše nalazi u jetri, mesu, kostima, mišićnim tkivima (sisara, ptica, riba), ostrigama, jezgrastom voću, semenkama i mahunarkama. Kobalt se najviše nalazi u namirnicama životinjskog porekla: bubrezima, kostima, jetri, morskim plodovima (naročito ostrigama).

Ostali faktori koji utiču na iskoristljivost su vitamini B grupe:

• Vitamin B₆ ima značajnu ulogu u metabolizmu aminokiselina i sintezi belančevina. Time se objašnjava pojava anemije u slučaju njegovog nedostatka u organizmu. Najbolji izvori vitamina B₆ su svinjsko meso i razni žlezdani organi. Manje količine se nalaze u mleku i jajima. Od namirnica biljnog porekla najviše vitamina B₆ ima u cerealijama, krompiru, žitaricama i bananama. Manje količine se nalaze u kupusu, šargarepi i drugom povrću. Vitamin B₆ se prilikom pripreme gubi: U povrću 40%, u žitaricama pečenjem -25%, kuvanjem 40%,  u jajima poširanjem i prženjem najviše 20%

• Vitamin B₁₂ cijanokobalamin je antianemični vitamin. Neophodan za normalno stvaranje eritrocita, leukocita, kao i svih ćelija koje se brzo obnavljaju. U ljudski organizam unosi se hranom životinjskog porekla ( meso, jetra, bubrezi a donekle mlekom i sirom). Pored već pomenutih izvora cijanokobalamin se nalazi u pivskom i pekarskom kvascu, namirnicama biljnog porekla u manjim količinama (pirinču i pšenici), dok u ostalim namirnicama ovog vitamina ima dosta manje.

• Folna kiselina je antianemični vitamin, neophodna je za sintezu hemoglobina i pravilan razvoj krvnih ćelija, kao i za pravilan metabolizam tirozina, metionina i sintezu nukleoproteida, pomažući na taj način obnavljanje ćelija i zarašćivanje oštećenih mesta na sluznici želuca i dvanaestopalačnog creva. Folna kiselina se nalazi u obliku njenih soli- folata, u prirodi, i to u voću, zelenom povrću, jetri, bubrezima, žumancetu jajeta, pečurkama. Velika količina tog vitamina razgardi se kuvanjem povrća. Dnevne potrebe za folatima iznose 50 µg. Kako se velika količina folata gubi kuvanjem, preporučuje se njihova dnevna količina u hrani oko 400 µg.

Faktori koji otežavaju bioiskoristljivost gvožđa i njhovo nalaženje u namirnicama

Velika količina fosfora u hrani smanjuje apsorpciju gvožđa, jer višak fosfornih jedinjenja vezuje gvožđe, pri to se stvaraju nerastvorljiva jedinjenja koja ne mogu da se apsorbuju i iz kojih ne može da se iskoristi gvožđe. Izvori fosfora i fosfata su: jaja, žita, leguminoze, meso, mleko.

Ekscesivan unos kalcijuma – kod odojčadi koja su dugo na mlečnoj ishrani

Fitinska kiselina ometa apsorpciju gvožđa jer daje nerastvorljive soli, fitate, koje organizam ne može da iskoristi, te odlaze fecesom.

Nalaze se u mekinjama, integralnim žitima, orasima, semenju. Da bi se smanjio uticaj fitinske kiseline na apsorpciju gvožđa preporučuje se prerađivanje cerealija fermentacijom i dodavanje pivskog kvasca hlebu.

Biljna  vlakna -pod biljnim vlaknima podrazumevaju se sastavni delovi biljnih ćelija koji uneti hranom ne podležu procesu varenja u tankom crevu, a samo delimično razgrađuju u debelom crevu, pod dejstvom tamo redovno prisutnih bakterija. Smanjuju apsorpciju mineralnih elemenata pa i gvožđa.

Tanini ometaju apsorpciju belančevina, vitamina B₁₂, glukoze, gvožđa. Tanini mogu da vežu belančevine i da grade komplekse koji su nerastvorljivi i izbacuju se fecesom. Isto tako mogu da se vežu za vitamin B₁₂, te sprečavaju njegovu apsorpciju u crevima.

Nalaze se u jakim taninskim čajevima (crni, indijski), kafi, kakau, suvim i svežim borovnicama, dunji, rogaču.

Kofein je alkaloid koji se nalazi u kafi i čaju. Kofein se u kafi nalazi vezan za hlorogensku kiselinu, pa ima slično dejstvo kao i tanini.

Nitrati i nitriti ometaju apsorbovanje gvožđa.

Nitrati i nitriti se dodaju kao konzervansi u mesnoj industriji, a u organizam dospevaju i preko namirnica biljnog porekla kao sastojci mineralnih đubriva.

Nitriti smanjuju iskorišćenje gvožđa iz salamurenog mesa. U organizmu reaguju sa amino kiselinama i proteinima  i u kiseloj sredini stvaraju najjače kancerogene materije – nitrozoamine.  

Veći unos alkohola

Povećan unos alkohola oštećuje sluznicu organa za varenje čime direktno dolazi i do poremećaja u apsorpciji gvožđa. Isto tako utiče na apsorpciju vitamina (B₁₂, folne kiseline i dr. vitamina B grupe)   

Veći unos alkaloida solanina

Alkaloid SOLANIN, nalazi se u centralnom belom delu paradajza koji ako se unese u većim količinama izaziva dijareje, pa izaziva nedostatak gvožđa, akutna trovanja, teško disanje, muku, povraćanje. U manjim količinama nalazi se u proklijalom krompiru, koji se kuvanjem gubi.  

(izgled krompira koji sadrži solanin)

Udeo namirnica u dnevnom obroku

Žito-prednost ima hleb od crnog brašna tip 850 ili od belog obogaćenog solima (Ca, Fe) i vitaminima B kompleksa

Mleko i proizvodi (siromašan izvor Fe). Ove namirnice su siromašan izvor gvožđa. Daju se zbog dobrog izvora belančevina potrebnih za sintezu hemoglobina i izgradnje strome eritrocita

Meso i jaja-prednost imaju unutrašnji organi životinja (jetra, bubreg), zatim mršavo meso,  i jaja, a naročito žumance  koje je veoma bogato gvožđem                   

Masti- prednost imaju masti sa niskom tačkom topljenja bogate višim nezasićenim masnim kiselinama i liposoubilnim vitaminima (kukuruzno, sunc. ulje)

Povrće-prednost imaju  leguminoze date u vidu pirea i zeleno lisnato povrće

Voće- prednost ima obojeno voće koje pored izvesnih količina gvožđa sadrži i askorbinske kiseline i antocijanskih boja koje imaju antianemijsko dejstvo  (šljiva, trešnja, višnja..)

Šećer- prednost imaju prirodni šećeri i koncentrati (med) i  kandirano voće, ali saharozu treba davati u što manjim količinama

Napici davati što veće količine voćnih sokova a dozvoljene su i manje količine alkohola pre jela radi popravke apetita.

Začini -treba obilno da se koriste jer podstiču lučenje sokova za varenje